RAM je kao što i samo ime govori (Random access memory), memorija čijem se svakom bajtu može slobodno pristupati i u njega mogu upisivati ili iz njega očitavati podaci. U RAM se nalaze svi podaci sa kojima kompjuter barata tokom izvršavanja nekog programa.
Memorija je komponenta koja ima velik uticaj na ukupne performanse kompjutera. Nedovoljna količina memorije jedan je od glavnih razloga sporog rada kompjutera. Nažalost, mnogi upravo štede na ovoj komponenti. Često puta nadogradnja memorije može skoro udvostručiti ukupne performanse kompjutera. Pri tome nećete potrošiti više od 25 eura, ili čak i mnogo manje – što zavisi od vrste memorije koja se može ugraditi u vašu matičnu ploču.
Memorija je komponenta koja ima velik uticaj na ukupne performanse kompjutera. Nedovoljna količina memorije jedan je od glavnih razloga sporog rada kompjutera. Nažalost, mnogi upravo štede na ovoj komponenti. Često puta nadogradnja memorije može skoro udvostručiti ukupne performanse kompjutera. Pri tome nećete potrošiti više od 25 eura, ili čak i mnogo manje – što zavisi od vrste memorije koja se može ugraditi u vašu matičnu ploču.
Zašto je kompjuter sa malo memorije spor?
Ako kompjuter nema dovoljno radne memorije da bi se u nju upisali svi podaci koji se koriste u datom trenutku, tada se ovi podaci zapisuju u virtuelnu memoriju. Virtualna memorija je ustvari deo hard diska odvojen upravo za ovu namenu. Hard disk je mnogo sporiji medij nego kartica sa RAM memorijom. Zato dolazi do usporenja rada kompjutera.
Koliko treba imati radne memorije?
Odgovor nije isti za svaku priliku.
Pre svega, ova količina zavisi od operativnog sistema koji je instalisan u Vaš kompjuter. Količina potrebne memorije zavisi i od Vaše odluke za šta ćete koristi kompjuter.
Označavanje memorije
Memorija se označava prema frekvenciji na kojoj radi i prema propusnoj moći.
Oznake prema frekvenciji su DDR266, DDR333, DDR400 i slično, gde na primer oznaka DDR800 znači da memorija radi na frekvenciji od 800 MHz.
Oznake prema prosusnoj moći su PC2100, PC2700, PC3200 … gde broj pokazuje koliko MB u sekundu može proći kroz tu memoriju.
Brzina memorije
Brzina memorije se bira na osnu matične ploče i procesora koji koristite. To ne znači da memorija DDR400 neće raditi na matičnoj ploči za koju je predvidjena DDR300 memorija, nego da takva memorija neće raditi svojom punom brzinom u takvom slučaju. Ako stavite sporiju memoriju u matičnu ploču koja je predvidjena za bržu memoriju, umanjićete performanse celog sistema, jer I ako memorija bude radila, ona će neće raditi brzinom koju podržava matična ploča. Time će biti umanjene performanse celog sistema. Vrste memorija
SDRAM
Stariji kompjuteri koji su gradjeni oko Athlon, Duron, Pentium III ili nekog još slabijeg procesora, koriste SDRAM memoriju. SDRAM memoriju je sve teže nabaviti, njena cena je stoga dosta velika u odnosu na količinu koja se plaća, ali ukoliko se želi produžiti životni vek sporijeg kompjutera uz korišćenje novijih aplikacija, korak nadogradnje je neizbežan.
Stariji kompjuteri koji su gradjeni oko Athlon, Duron, Pentium III ili nekog još slabijeg procesora, koriste SDRAM memoriju. SDRAM memoriju je sve teže nabaviti, njena cena je stoga dosta velika u odnosu na količinu koja se plaća, ali ukoliko se želi produžiti životni vek sporijeg kompjutera uz korišćenje novijih aplikacija, korak nadogradnje je neizbežan.
SDRAM prepoznajete po dva udubljenja koja se nalaze na ivičnom ponektoru. Pločica SDRAM može imati integrisana memorijska kola samo sa jedne ili sa obe svoje strane.
Naredna generacija memorijskih kola je nazvana DDR SDRAM. Prednost DRR memorijskih modula je u tome što su sposobni da tokom jednog takt impulsa urade dve operacije. Time su DDR moduli faktički postali duplo brži od običnog SDRAM modula.
DDR memorijski modul ima dva udubljenja na ivičnom konektoru i ukupno 184 konektorska kontakt mesta (pina).
Kod nas je najraširenija upotreba DDR2 memorije. DDR2 memorijski moduli se napajaju sa 1,8V naponom i imaju na svom ivičnom konektoru 240 pinova.
DDR3
Današnji kompjuteri koriste sve više DDR3 memoriju. Osnovna razlika u odnosu na DDR2 je što je napon napajanja smanjen na 1,5 V. Uz to, 8-bitnog prenosa informacija, brzina DD3 memorije je udvostručena u odnosu na DDR2, tako da brzinske oznake za ovu memoriju idu do DDR3 1600. Propusna moć DDR3 memorije se deklariše do PC3-12800. To znači da je propusna moć DDR3 memorije je 12,4GB/sec. Kako danas matične ploče uglavnom podržavaju dvokanalni rad, to znači da je teoretska propusna moć DD3-1600 memorije je 25,6GB/sec.
Tehnika se i dalje razvija, tako da se sada već postoje matične ploče koje podržavaju triple channel, gde pristup podacima tri puta brži jer se dešava istovremeni pristup na tri memorijske kartice.
Memorija i operativni sistem
Ukoliko radite pod operativnim sistemom Windows XP, tada je prihvatljiv minimum memorije 256 MB, ali samo ukoliko ćete odigrati solitarie ili sličnu igricu, malo surfati po internetu i uz to sve – imati mnogo strpljenja.
Ukoliko je Vaš kompjuter pogonjen sa operativnim sistemom Windows7, tada je 2 GB RAM donji minimum ispod kojeg ne treba pokušavati normalno raditi. Mada je moguć rad i sa manje radne memorije, ali će tada vaš računar biti veoma spor.
Memorija i programi
Memorija i kancelarijski poslovi
Da biste konforno radili u programskom paketu Office, poželjno je da imate ugradjeno bar 512 MB RAM-a. Moguća je kancelarijska upotreba kompjutera i sa samo 256 MB RAM-a, ali bez paralelnog pokretanja više različitih programa, jer bi to veoma usporilo kompjuter.
Memorija i igre
Igre su često jedna aktivnost koja stavlja najveće zahteve pred kompjuter. Za normalno igranje igara, potrebno je imati bar 1 GB RAM-a. (Ako imate instalisan Windows7, tada ovaj gigabajt dodajte na ona 2 GB koja su potrebna samom sistemu da bi normalno radio).
Proizvodjač igre, ili nekog drugog programa, obično navede potrebnu minimalno konfiguraciju pri kojoj ta igra ili program mogu da se pokenu. Pri tome se obično navodi manja količina radne memorije. Svakodnevna praksa je pokazala da je igranje pri tako navedenoj minimalnoj količini potrebne radne memorije, sve – samo ne zadovoljstvo i zabava. Ovo stoga jer minimalna količina memorije obično obezbedjuje pokretanje igre, nakog kojeg ste osudjeni na dugačka čekanja učitavanja raznih nivoa, zamrzavanja slike, trzanja slike i druge ne baš zabavne sitnice.
Ako kupujete kompjuter za igranje, onda je memorija ono na čemu ne treba štedeti. Isto važi ako postojeći kompjuter pretvarate u kompjuter za igranje.
Čak i ako imate veoma brzi procesor i brzu grafičku karticu, igranje može biti pravo mučenje ako ne posedujete dovoljno radne memorije koja je u stanju brzo skladištiti i predavati gomile podataka upravo tom brzom procesoru i toj brzoj grafičkoj kartici.
Memorija i “ozbiljni programi”
Memorija i “ozbiljni programi”
Ozbiljni poslovi kao što su rad u Photoshop-u, obrada video, priprema za štampu i njima slični, su veliki potrošači rdne memorije. Ova zauzeće memorije je često kumulativno, jer se vrčo često ovakve aplikacije otvaraja istovremeno na istom kompjuteru. Svaka otvorena aplikacija rezerviše deo radne memorije za svoje potrebe, tako da se raspoloživa količina memorije brzo topi, te počinje upotreba virtualne memorije, što mi registrujemo kao iznenadno usporenje rada kompjutera.
Za ozbiljnu upotrebu ovakvih programa, potrebno je obezbediti bar 2GB RAM-a (uz ranije naglašenih 2GB za korisnike windows7 operativnog sistema).
Jedna ili dve pločice?
Često se postavlja pitanje da li ugraditi jednu pločicu sa 512 MB RAM-a ili dve po 256MB. Odgovor zavisi od vrste matične ploče koju posedujete. Ranije tu nije bilo dileme. Uvek je bilo bolje staviti jednu veću memorijsku pločicu nego dve manje, jer se time štedeo jedan konektor za memoriju na matičnoj ploči i tako omogućavala još jedna nadogradnja memorije.
Sada je izmenjena situacija. Većina današnjih matičnih ploča podržava dual channel tehnologiju. Kod ovakvog rešenja memorijski kontroler ima dva kanala po kojima može istovremeno da pristupa do dva bloka memorije. Time se postiže veći propusni opseg, a to znači da se ostvaruje brži rad memorije. Da bi Dual channel režim bio moguć , memorijski moduli se moraju postavljati u parovima. Tako da na matičnoj ploči mora biti 2, 4, 6, pa čak i 8 memorijskih modula. Memorijski moduli koji rade u jednom paru moraju imati jednake karakteristike.
Sve ovo navodi na zaključak da će matična ploča koja podržava Dual channel režim raditi brže kada se stave dve memorijske pločice od 512MB nego jedna od 1GB.
Hladjenje memorije
Ukoliko ne nameravate poterati Vašu memoru da radi na frekvencijama koje su veće od onih za koje je ona predvidjena, tada vam hladjenje memorijskim modula nije potrebno. Dovoljno je strujanje vazduha unutar kućišta ukoliko je kućište zatvoreno i protok vazduha oko memorijskih modula neometan od strane kablova. Ako razmišljate o tome da ubrzate vaš kompjuter overklokovanjem, tada vam je potrebno dodatno hladjenje svih komponenti koje ubrzavate, a to podrazumeva i module radne memorije. Postoje dva načina za hlađenje memorije: pasivan i aktivan.
Pasivno hladjenje memorije
Pri pasivnom hladjenju, koristite samo redovan protok vazduha oko elemenata koje hladite, dodajući pri tome elementima dodatne površine da bi se ubrzalo odvod topline. To su posebni aluminijumski ili bakarni limovi koji naležu na memorijske pločice i na sebe preuzimaju toplotu sa memorijskih čipova.
Aktivno hladjenje memorije
Aktivno hlađenje se izvodi tako što se na memorijske čipove prisilnim putem dovodi medijum za hladjenje koji može biti vazduh ili voda. Najčešće se pomoću ventilatora velike brzine usmerava vazduh na metalne hladnjake pričvršćene na memorijske module.
Kada utvrdite koji tip memorije vam treba i kolika treba da joj bude brzina i propusna moć, tek tada se nalazite pred izborom memorije. Konkretna memorija se bira na osnovu drugih parametara, reputacije proizvodjača i na kraju vaših nakolonosti. O izboru radne memorije će biti više napisano drugom prilikom.
Ako ste već sigurni koju biste memoriju kupili, ostaje Vam samo da je potražite u prodavnici, ili da pribegnete jeftinijem rešenju, a to je da posetite našu najveću internet aukciju na www.limundo.com/ref/a.josip ili našu najveću internet prodavnicu www.kupindo.com/ref/a.josip
Konačan izbor radne memorije
Ovo su bili samo okvirni prikazi osnovnih stvari o radnoj memoriji za Vaš kompjuter.Kada utvrdite koji tip memorije vam treba i kolika treba da joj bude brzina i propusna moć, tek tada se nalazite pred izborom memorije. Konkretna memorija se bira na osnovu drugih parametara, reputacije proizvodjača i na kraju vaših nakolonosti. O izboru radne memorije će biti više napisano drugom prilikom.
Ako ste već sigurni koju biste memoriju kupili, ostaje Vam samo da je potražite u prodavnici, ili da pribegnete jeftinijem rešenju, a to je da posetite našu najveću internet aukciju na www.limundo.com/ref/a.josip ili našu najveću internet prodavnicu www.kupindo.com/ref/a.josip
Ako baš i niste sigurni šta izabrati, a živite na području Sombora ili okolnih naselja, onda se obratite nama za besplatan savet oko izbora. Pozovite nas na 060/30-40-102 ili nas kontaktirajte putem Skype-a - dodajte medju svoje prijatelje naš Skype ID: majstor025
i stručno lice će Vam pomoći.
i stručno lice će Vam pomoći.
