Promena pozadine na desktopu za Windws7 Starter / Windows7 Home Basic

       Kupili ste nov kompjuter po povoljnoj ceni sa predinstaliranim operativnim sistemom Windows 7 Starter ili Windows7 Home Basic.

Vašoj sreći nema kraja dok ne sednete za komp i pokušate uraditi neke najosnovnije stvari. Tek tada shvatite da u svom kompjuteru imate jednu veoma osiromašenu verziju Windowsa. Mnoge stvari koje su sasvim normalne na kompjuteru vašeg prijatelja, kod vas jednostavno nerade. 

      Pomenimo ovaj put samo jednu jednostavnu zamenu pozadine desktopa. Ako imate Windows7 Starter ili Windows7 Home Basic, onda znajte da vas je neko osudio da svaki dan gledate istu pozadinsku sliku vašeg desktopa. Baciti vaš legalni windows 7 Starter /Windows7 Home Basic/ pa kupiti Windows 7 Ultimate? Postoje na sreću i druga rešenja za ovaj problem.

      Jedno od njih je instalacija programa pod nazivom Oceanis Change Background. Program će vam omogućiti da na pozadini svog desktopa automatski izmenjujete različite fotografije. Jednostavno, napravite kolekciju svojih naj-fotki i naredite programu da ih stavlja na vaš desktop u odredjenim vremenskim intervalima.

Program Oceanis Change Background možete skinuti na ovom linku. 

Kliknite na link na zeleneoj podlozi sa natpisom " Free Download" i preuzmite program.

Nakon preuzimanja, pokrenite instalaciju. Nakon instalacije će biti zatražen restart kompjutera. 

Nakon restarta kompjutera, prikazaće vam se desktop sa ovakvom pozadinskom slikom:

 

Potražite na Vašem desktopu ikonicu sa prečicom za program Oceanis Change Background  i kliknite na nju.

Pojaviće vam se prozor u kome odaberite fotografiju koju želite postaviti kao pozadinu desktopa. Kliknite na Browse i pronadjite vaše fotografije.

 

Ukoliko izaberete (selektujete) više fotografija, moći ćete odrediti da program sam vrši njihove promene u odredjenim vremenskim intervalima.

 Kada ste izvršili odabir, kliknite na   Save  da bi sačuvali promene u programu.

Još jednom: sve operacije u samo tri koraka:

 

Napomena: Ako se desi da nakon instalacije nekih windows update , program više ne radi, biće dovoljno da samo deinstalirate i ponovo instalirate ovaj program.

 Ako ne želite sami ovo odraditi na svom kompjuteru, a živite u Somboru ili okolini, pozovite nas. Osim ovog korisnog dodatka za Vaš Windodows7 starter ili Windows7 Home Basic, instaliraćemo Vam još neke dodatke, ali i pročistiti i ubrzati ceo sistem.

Pozovite nas na 060/30-40-102 ili dodajte u Vaš skype program  naš skype ID:  majstor025 

       Ako ste sami pokušali na ovaj način promeniti pozadinu desktopa, postavite vaš komentar ovom postu sa kao povratnu informaciju, da znamo da li vam je uspala promena pozadine desktopa za win7 starter/Home ili postoje još neki problemi koje treba rešiti. Odgovaramo na vaš e-mail ako ga navedete, a svima korisne informacije nadogradjujemo u post. Naravno, redovno nas posećujte, jer će biti još korisnih programčića. 

Vidimo da ovaj blog ima posetioce 
iz svih ex-YU republika, 
te bismo želeli od svih dobiti povratne informacije 
kako bismo unapredili ovaj blog.
 

Možete se pridružiti facebook grupi 

"U zdravom hardveru zdrav softver" na 

http://www.facebook.com/?sk=lf#!/home.php?sk=group_166862900029943&ap=1  .

na vrh početne stranice

LAPTOP - Sitnice koje puno znače

Mada je već bilo reči o kupovini Lap Top računara, nikad nije suvišno detaljnije razraditi ili dodati još koju sitnicu, pogotovo ako ona život znači.

        Procesor – odaberite procesor koji će zadovoljiti vaše sadašnje ali i planirane buduće potrebe, a koji pri tome nije skup. Snažniji procesor (pogotovo onaj koji ima dva ili više jezgara) omogućava lakše istovremeno pokretanje više programa. Sama brzina u GHz (gigahercima) nije osnovni pokazatelj efikasnosti procesora, jer su neki procesori efikasniji i pri manjim brzinama.
        Memorija – Na memoriji ne treba štedeti sa novcem. Uostalom, memorija jeste kao novac: uvek vam treba više nego što je imate. Svaki program koji pokrenete na svom kompjuteru, pokušava iskoristiti svu raspoloživu memoriju do krajnje granice svojih potreba.  Jasno je da će se istovremenim radom više programa, radna memorija upotrebiti do krajnjih granica. Kada aktivni programi iskoriste svu raspoloživu radnu memoriju, oni tada koriste privremenu memoriju na hard disku, što veoma usporava sistem. Često mnogi programi, nakon što ih zatvorite, jednostavno "zaborave" vratiti memoriju koju su rezervisali za svoj rad. Ovo su samo neki od razloga koji opravdavaju investiranje novca u veću količinu radne memorije.
        Hard disk – Pametno je uložiti novac u hard disk koji je daleko veći nego što mislite da će Vam to biti potrebno. Praksa pokazuje da se prostor na hard disku popunjava mnogo brže nego što ste to planirali. Nije problem ugraditi naknadno veći hard disk, ali tada Vam ostaje stari hard disk viška. Ukoliko racionališete sa novcem prilikom kupovine, tada ga ipak radije uložite u rdnu memoriju. Opasnost od nestanka slobodnog prostora na hard disku možete ublažiti tako što ćete svoje obradjene podatke i svoje kolekcije videa i muzike skladištiti na DVD medijima.
        Ekran – Ekran je osnovni posrednik izmedju Vas i Vašeg kompjutera. On Vam prikazuje sve ono što Vam kompjuter poručuje u vidu slova, fotografije ili videa. Na Laptopu Vas najbrže može iznervirati loš ekran (mnogo odsjaja, loša vidljivost sa strane, loše boje ili osvetljenje …). Naravno, veličina ekrana je važna ako Vam je Laptop jedini kompjuter koji imate, te nameravate provoditi mnogo vremena ispred njegovog ekrana. Mislite na naprezanje očiju. Osim veličine, za uživanje u kvalitetnom prikazu slike važna je i rezolucija ekrana.
        Tastatura – To je posle ekrana drugi posrednik izmedju Vas i kompjutera. Od kvaliteta tastature zavisi konfor rada sa Laptopom. Tasteri ne bi trebali biti mali. Čak I neki skupi modeli Laptopova poput dobrih Acer Aspira modela imaju loše tastaure koje su ravne, bez ležišta za jagodice prstiju. Dobra osobina tastature je osvetljenje tastera koje veoma pomaže pri radu u tamnom prostoru.
       Nadogradivost – Za razliku od desktop kompjutera,  Laptop je teže nadograditi.  Zato je potrebno da Laptop ima dodatne utičnice za razne module kao što su memorijska proširenja i razni spoljni komunikacioni uredjaji. Dobro je imati i fijoku sa izmenjivim hard diskom. Sve ove dodatne mogućnosti poskupljuju sam uredjaj, ali se mogu pokazati kao vredne svakog uloženog dinara.
        Priključci – Postoje osnovni prikljuci koje Vaš Laptop treba imati da biste ga mogli koristiti u najrazličitijim slučavima. Pre svega tu su USB konektori, kojih treba imati više od 3 (Ako vam po jedan zauzmu dodatna tastatura za konforni rad i dodatni miš, tada vam ostaje još jedan za neki drugi uredjaj). Firewire konektor je dobrodošao ukoliko želite direktno priključiti video kameru da biste obradjivali video materijal. Monitorski priključak je obavezan ukoliko želite spojiti monitor ili video-projetor. U zadnje vreme je imperativ imati i HDMI priključak za spajanje na HD televizor. Naravno, obavezni su i priključci za mikrofon i spoljnje zvučnike.
        Fizička otpornost – Laptop je prenosni uredjaj koji se ne čuva na sigurnoj površini radnog stola. To znači da se koristi i transportuje pod najrazličitijim uslovima  i uticajima okoline (udarci, potresi, padovi, temperaturni uticaji ..).  Ovo sve govori da je potrebno obratiti pažnju na otpornost kućišta i elektronike na razne uticaje okolne, kao i na sam kvalitet mehanike (tastature i šarki poklopca).   

        Predinstalacije – Često novi Laptop dolazi sa predinstalisanim raznim programima. Većinu od tih programa nikada nećete koristi, a samo zauzimaju prostor na hard disku. Predinstalisani mogu biti i operativni sistemi kao što su razne malo poznate distribucije Linuksa koje nikada nećete koristi, a što će Vam pričiniti dodatni trošak oko kupovine Windows operativnog sistema i troška njegove instalacije ili instalacije neke raširenije verzije Linuksa kao što je Ubuntu. 

       Garancija  -  Garancija je nešto o čemu se obično mnogo ne razmišlja pri kupovini Laptopa, medjutim, ona je veoma važna. Dobar servis za Laptop kompjutere ne možete naći na svakom ćošku. Zato se raspitajte pre kupovine, gde će se servisirati vaš Laptop, koliko važi garancija i da li je sveobuhvatna garancija ili pojedini delovi imaju različite garantne rokove. Proverite i kod poznanika koji imaju Laptop kakva su njihova iskustva sa ovlaštenim servisom. Raspitajte se i da li postoje doplate za produžene rokove garancije, jer kvarovi Laptopa znaju biti skupi. Pogledajte prethodni post o izboru Laptop-a

na vrh početne stranice

IZBOR HARD DISKA

       Hard disk je uredjaj na kome se čuvaju snimljeni skoro svi potrebni podaci (operativni sistem, programi i  razne tekstualne i multimedijalne datoteke koji omogućuju kompjuteru da obavi neki koristan posao.

Način povezivanja hard diska

       Prema načinu povezivanja sa matičnom pločom, hard disk može imati  PATA, SATA ili SCSI interfejs.

PATA interfejs

        PATA (Parallel Advanced Technology Attachment) hard diskovi se nazivaju i  IDE diskovi. Oni se spajaju sa matičnom pločom višežilnim kablovima po standardima ATA33, ATA66, ATA100 i ATA133. Oznake pokazuju teorijsku brzinu prenosa podataka izrazenu u MB/s .  Iako svaki od ovih standarda ima svoj kabel, oni su kompatibilni prema naniže . To znaci da uredjaji  koji  rade po standardu ATA100 mogu koristiti i ATA133 kablove.  U ovom slučaju bi taj uredjaj radio svojom maksimalnom brzinom prenosa podataka. Ako bismo kojim slučajem koristili kabel standarda ATA66 , tada bi uredjaj radio brzinom koju omogućava taj kabel. Iz ovog razloga je važno paziti na odabir kablova za povezivanje hard diska sa matičnom pločom. Razlika izmedju kablova je lako uočljiva, jer kabel  standarda ATA133 ima 80 tankih žica, dok kabel standarda ATA100 ima 40 debljih žica na istoj širini kabla.

       Obe vrste kablova imaju 40 kontakata na svakom konektoru. ATA133 kabel koristi uzemljene žice izmedju žica kojima prolaze podaci da bi se smanjile smetnje i time postigle veće brzine protoka podataka. Kako se pomoću jednog spojnog kabela mogu spojiti dva hard diska (jedan hard disk i jedan DVD uredjaj  ili dva DVD uredjaja) na matičnu ploču, potrebno je na hard disku i DVD uredjaju podesiti kratkospojnike koji odredjuju koji je od ta dva uredjaja “gazda” u korišćenju kabla. 

SATA interfejs

       SATA (Serial ATA). SATA je novija vrsta povezivanja hard diska na matičnu ploču. Ovakav način povezivanja imaju sve matične ploče nove generacije. SATA hard diskovi imaju tanke kablove koji manje smetaju strujanju vazduha u kućištu računara. Ovde ne postoje kratkospojnici na hard disku jer svaki uredjaj koristi svoj kabel za spajanje sa matičnom pločom.

Često SATA uredjaji imaju drugačiji priključak za napajanje, pa treba obratiti pažnju na to da li postotoje takvi priključci na vašem napajanju. SATA hard diskovi su nešto brži od PATA diskova. Razlike se više primećuju ako se dva hard diska spoje u RAID postavku.

RAID POLJA

RAID 0

 

       Da bi se ostvarile bolje performanse, koriste se raid polja pri spajanju hard diskova. RAID 0 je najčešći način povezivanja dva hard diska. Hard diskovi u RAID 0  dele podatke. Ovim se ostvariju veoma brži rad nego da se radi samo sa jednim hard diskom. Nedostatak RAID 0  sistema je u tome što u slučaju otkaza jednog hard diska, svi podaci postaju neupotrebljivi.

 RAID 1

 

  Ovo je način povezivanja hard diskova pri kojem se isti podaci zapisuju na oba hard diska. Ako dodje do kvara na jednom hard disku, podaci ostaju upotrebljivi na drugom.

Ovo znači da  dva hard diska od po 500 GB spojena u RAID 1 vezu, daju 500 GB za smeštaj podataka. Medjutim ako se u RAID 1 vezi spoje jedan hard disk od 500 GB I jedan od 120 GB tada je raspoloživ prostor za smeštaj podataka samo 120 GB. Zbog toga se u RAID 1 vezu uparuju hard diskovi sa istim kapacitetom.

       Da biste vaše SATA hard diskove spojili u RAID 0  ili RAID 1 vezu, vaša matična poloča mora podržavati ili imati dodatnu karticu koja podržava ovakve veze hard diskova.

SCSI interfejs

      SCSI (Small Computer Systems Interface) je redak ali omogućava najbrši prenos podataka.Preko SCSI interfejsa se mogu spajati i drugi uređaji (DVD uredjaji, skeneri itd.), a ne samo diskovi.Najnovija verzija ovog interfejsa je  SAS (Serial Attached SCSI) i omogućava još veće brzine prenosa podataka. Postoji nekoliko SCSI  standardnih interfejsa od kojih je najbrži 16 bitni Ulstra-2 SCSI koji može preneti do 80 MB/sec podataka. Zavisno od tipa, na SCSI interfejs je moguće priključiti 7 ili 15 perifernih uredjaja. SCSI podržava I spoljašnji priključak.

Smeštaj hard diska

       Hard disk po svom smeštaju može biti unutrašnji i spoljašnji (eksterni).

Unutrašnji hard disk se montira u kućište kompjutera i spaja direktno sa matičnom pločom preko za to predvidjenog konektora ili preko interfejs kartice.

Spoljašnji hard disk ima svoje kućište i priključen je na kompjuter USB 2.0 veze, Fire Wire veze ili e-Sata veze.

 

       Spoljašnji hard disk može biti ugradjen u NAS uredjaj koji se spaja preko ethernet veze na ruter. NAS uredjaj omogućuje da se njegovimim hard diskovima može pristupati sa svih računara u kućnoj mreži, te su tako svi podaci dostupni svim računarima.

Kapacitet hard diska

       Kapacitet hard diska je često jedna od najvažnijih karakteristika na koju se gleda prilikom kupovine. Kapcitet hard diska se meri u gigabajtima  - skraćeno GB. Sve više su u upotrebi hard diskovi preko 350 GB pa i do 1000 GB  - 1TB -  jedan terabajt.

       Kapacitet hard diska odredite prema vašim potrebama. Sam operativni sistem i potrebni instalisani programi retko kada zauzimaju više od 5 GB prostora.

Kapacitet je važan ako arhivirate ili obradjujete  fotografije,  zvuk ili video sadržaje. Video zauzima najviše prostora. Jedan sat videa iz video kamere može zauzeti I više od 10 GB. Postoje drugi mediji koji su daleko jeftiniji po jednom gigabajtu memorije u odnosu na hard diskove, pa je zato za arhiviranje vaše kolekcije filmova pogodnije koristiti DVD medije.

       Da li da kupim veći hard disk ili taman takav kakav mi treba?

Dovoljno je samo baciti jedan pogled na cene. Često je jako mala razlika u ceni izmedju hard diskova skoro duplih kapaciteta. Zato nije loše kupiti hard disk sa najvećim mogućim kapacitetom koji se može nabaviti za pare kojima raspolažemo.

Brzina hard diska

       Brzina hard diska je veoma važna za sveukupnu brzinu sistema. Faktori koji najviše utiču na brzinu hard diska su::

Brzina obrtanja ploča :  predstavlja broj obrtaja ploča u minuti - RPM. Ovo je kritična komponenta za brzinu hard diska zato što direktno utiče na protok podataka i brzinu pristupa. Što se brže okreću ploče diska, više podataka prolazi ispod glave za čitanje/upis, pa je time i veća količina podataka koja se može učitati ili upisati za odredjeno vreme. Uobičajene su dve brzine obranja ploča hard diska: 5400 obrtaja/min kod starijih tipova  i 7200 obrtaja/min kod novijih diskova, mada postoje diskovi čije se magnetne ploče obrću brzinom od 10000 obrtaja/min, a i serverski hard diskovi sa 15000 obrtaja/min. Diskovi u prenosnim računarima se uglavnom vrte na 4200 ili 5400 obrtaja a najnoviji modeli rade na 7200 obrtaja. Naravno, treba birati hard disk sa većom brzinom obrtaja.

Brzina pristupa : predstavlja vreme koje protekne od kada uredjaj koji kontroliše saobraćaj podataka sa hard diskom zatraži podatak, do kada prvi bajt podatka bude poslat ka njemu. Vremena od 10 do 20 milisekundi su uobičajene.

Protok podataka :  predstavlja broj bajtova u sekundi koji disk moze da isporuči prema drugim delovima kompjutera. Protok se meri  megabajtima u sekundi (MBps). 
 Keš memorija :   Hard diskovi mogu imati odredjenu količinu keš memorije. To je brza memorija koja kratkotrajno čuva podatke na putu između hard diska i glavne RAM memorije. Ovo omogućava da hard disk može u kontinuitetu čitati podatke koji dolaze ispod glave za čitanja prilikom obrtanja magnetne ploče, a da ne mora čekati da se pročitani podaci smeste u glavnu RAM memoriju. Ovaj način rada ubrzava ukupan rad, pa je kod kupovine  potrebno obratiti pažnju na količinu keš memorija koja je ugradjena u hard disk.

Fizička veličina hard diska

       Prvi tvrdi disk je koristio ploče veličine 24 inča (1inč=2.54cm). Do 80-tih godina hard diskovi su uglavnom koristili ploče od 8 ili 14 inča, a 1980 g. Seagate je predstavio prvi 5.25 inčni disk.Trend smanjivanja diskova se nastavio tako da su predstavljeni diskovi ostalih formata 3.5" (1983 g.), 2.5" (1988 g.), 1.8" (1991 g.) i 1.3" (1992 g.).Danas postoje hard diskovi veličine 1 incha. 
       Za korisnike desktop računara, standardna fizička veličina hard diska je 3,5 inča, a laptop računara 2,5 inča.

Proizvodjači hard diskova 

       Često ćete naići na osnovane tvrdnje da hard diskovi nekog proizvodjača imaju neke loše osobine, ili da su po nečemu bolji od hard diskova drugog proizvodjača. Osim toga, dešava se da pojedine serije hard diskova odredjenog proizvodjača odstupaju od nekih uobičajenih vrednosti. To su sve sitne, ali važne činjenice koje valja znati kod kupovine novog hard diska. Do njih se dolazi na osnovu ličnog iskustva i iskustava drugih ljudi - a koja možete pročitati na raznim forumima.

Konačna kupovina hard diska

         Ako ste već sigurni koju biste hard disk kupili, ostaje Vam samo da je potražite u prodavnici, ili da pribegnete jeftinijem rešenju, a to je da posetite našu najveću internet aukciju na www.limundo.com/ref/a.josip   ili našu najveću internet prodavnicu www.kupiindo.com/ref/a.josip

Ako baš i niste sigurni šta izabrati, a živite na području Sombora ili okolnih naselja, onda se obratite nama za besplatan savet oko izbora.       Pozovite nas  na 060/30-40-102  ili nas kontaktirajte putem  Skype-a - dodajte medju svoje prijatelje naš Skype ID:   majstor025 
i stručno lice će Vam pomoći.

na vrh početne stranice